Sunday, 8 December 2013

Probudio sam se u pola osam. Ležao sam u krevetu desetak minuta. Uključio radio, menjao stanice, a onda mi je dosadila bezlična muzika. Goca Tržan, i radio emisija u kojoj se Gorica i Dragan prenemažu pričajući gluposti. Primetio sam da je danas to popularno, pa na svakoj stanici imate po dvoje koji trtljaju bezveze. Nije mi se ustajalo. Svetlo je jedva prodiralo kroz promere na roletni. Sinoć je trebalo da učim za ispit koji je za dva dana. Ne uči mi se. Metodika je mnogo dosadna. Posebno ova iz prirodnih nauka. Bubaš o eksperimentima koji ti nikada neće trebati. Umesto toga crtao sam do četiri a onda se uvukao u pižamu za dane kada sam previše umoran da bih se tuširao. Naravno, oprao sam zube. Mobilni ima opciju led lampa pa uz pomoć toga odlazim do kupatila. Zube perem u zavisnosti od umora. Kada sam baš motivisan onda pranje potraje celih deset minuta. A ponekad je dovoljan i minut ako više nemam snage. Ponekad oko deset roletna se sama spusti. Do pola. Kao da mi neki duh poručuje da se probudim. Ali ja sam već budan. Ležim u mraku. Čitao sam da je mrak dobar za oči. Zapravo da je najbolje provesti desetak minuta gledajući u mrak jer se tako oči odmaraju. Nekada sam to radio, ali sada u mojoj sobi nikada nije mrak. Imam previše kućnih aparata. Ležao sam do dvanaest a onda sam najzad ustao. U stanu nije bilo nikoga sem ptica u kavezu. Učinilo mi se da imaju mlade, ali nisam siguran. Treba proveriti. Frižider je čist. Ima hleba, šerpa za mleko sa mlekom do pola, margarin iz Mađarske i nešto što bi trebalo da bude ajvar. Uzimam hleb. Jednostavnije je da ga stavim u toster i dobijem prepečen hleb a onda na to stavim margarin. Nisam gladan ali ipak jedem jer imam oko 60 kg što je malo za moju visinu (tako kažu). Opet učenje. kada nikoga nema sedim uz knjigu. Gledam plave korice i mislim kako nikada neću uspeti da memorišem to dosadno gradivo. Razmišljam o odustajanju, ali sam odlučan u tome da izađem. U poslednje vreme dosta putujem. To mi pomaže da se isključim i ne razmišljam o problemima. Dok dođe novo veče ponovo ću počinjati da učim.

Thursday, 28 November 2013

Jedna od nagrađenih pesama na konkursu 'Ulaznica 2013' / One of rewarded poems for competition 'Ulaznica 2013'

Triptih o muškarcima, jetri i umiranju

1.

Na travnjaku opet stojim
a koliba otvara se za mene
iz tame izlazim na svetlo kroz pravougaonik
on stoji ispred i objašnjava
zašto je društveni ljigavac ili puž bez kućice
i šta je u stvari put koji prelazi

on ne razume i ne shvata
baca me u đubre zajedno sa svim neizrečenim
što pod pritiskom na mozak dovodi do udara
na teme ispod kore svakodnevnog sivila.

2.

Jednom ću pronaći podvodni grad
i otploviću bez i jedne stranice sa obeležjem
datuma i tačkom rođenja smrti

nestaću kao deficit pismenosti za jezik specifičnosti
dok ležim sve se raspada i dušek
sa federima koji prodiru u meso
i kosa koja ponekad opada kao posle hemoterapije

jer jutro je teško iako ovih dana
snopovi kvarcovane prašine
bacaju tela u delovima na oči
mnogo kasnije.

3.

Taj beli krug što širi vene
i razređuje krv
dovodi do teškoća sa gutanjem i disanjem
poremećaja funkcije nekih organa

ali pretpostavljam da je lakše ako imaš škrge
sa malo mozga plivaš u kocki
i ne razmišljaš o mogućnosti da sklopiš oči
pod pritiskom zauvek
jer zapravo nemaš kapke
a kada zaspiš gubi se sećanje
ulceracija u ustima i perianalna
a razlog za prekid terapije ne postoji.

Autor:

Vladimir Milojković

"Open poetry" - Vladimir Milojković


My reading last year in the final.....

Tuesday, 26 November 2013


'Shame' , 100 x 70 cm , dry pastel
author:
Vladimir Milojković 

Sunday, 24 November 2013

Art(s) In Protest! (Final 2nd November)




               Umetnost gubljenja



               Izgubio sam se u hiperprodukciji ambisa

               Između vrata i prozora stranica
               Cedim se među stopama šarama crvenog tepiha
               Nema odraza jer odiše pustinja bez zelenila
               Poput jutra bez spektra među oblacima
               U  lavirintu gubi se i moje Ja

               Autor:

               Vladimir Milojković
              

Art(s) In Protest! (Semifinal 1st November)











Saturday, 23 November 2013

ugušiti

postavlja se isto pitanje
na koje teško dajem odgovor
reči izlaze i ulaze
snop svetla i klima koja ne radi
nevidljiva prljavština
da li imaš i koliko
znoj na čelu i grudima
godina
a ja nemam
jer često koristim dezodorans
i gel za dezinfekciju ruku
dovoljno koraka dok gutam
tečnost za pomućenje razuma
tada imam pedeset ili pet
a mnogo češće između
manje nego inače
pokušavam da se setim
mađarskog jezika
jer želim kartu za izlaz
bez ograničenja
imam 20
imam 30
imam 40
kada izađem i stanem
i progovorim mađarski
betűnként
basszátok meg mind a ketten
ili nekim drugim jezikom
više neće biti važno
da li jedem iz kontejnera sa natpisom prijatno
ili u smrdljivom vagonu
jer će pasti kiša
kada izađem iz kuće
a ja ću disati
plućnim mehurovima
a ne škrgama
ili nekim drugim delovima
gde će opet izgovoriti
jó reggelt
csúnya
sajnálom
szép idö van ma
igen nagyon csúnya
beszél magyarúl
égy kicsit beszélek
nem beszélek nagyon jól
nagyon jól beszél
köszönom
igen nagyon szép
nagyon jól beszél magyarúl
köszönom
sajnálom de nem értem
viszont látásra
i tako u nedogled
jer priča koja izlazi iz ekrana nije prava
ni iz slušalice
boli me glava
dok koračam travnjacima i parkovima
a oni čekaju da se pojavim
onda jedan skoči
slomije mi jagodičnu kost
malo mi protrese mozak
ali kroz nedovoljno veliku loptu
i pukotinu sadržaj ne može da iscuri
zato kada otvorim vrata
imam više od hleba i margarina
a imaću više vozova koji stižu na vreme
biće i autobusa
a biće i dovoljno mesta
za korake
za zamah rukama
kada dobijem kartu za izlaz na mađarskom jeziku
ako budem imao money
neću ga štekati za margarin i mleko na koje sam alergičan
niti za lubrikant
koji je potreban za štampanje knjige
ili postavljanje izložbe
prigušiće se ili neće više postojati
turbo zvuk sa gornjeg sprata
silovanje u zdrav mozak
pa i bolestan
jer neko iz publike
u mraku
videće jedno a ne drugo ili treće
a sa kartom za izlaz i ulaz
više neće biti potrebno
da budem tečni terminator
a herta više neće vrištati
ugušiti!
ugušiti!
ugušiti!
ugušiti!
ugušiti!
ugušiti!
i tako dalje
dok san pada na oči
paučina
i muka
kroz promer šaka maše
feedback otpozdravlja
sa osmehom
dok u prezentu voz sa pokvarenim prozorom
jednom ne stigne na odredište.


Autor:

Vladimir Milojković

Thursday, 10 October 2013

Hard on the mind

When it’s heavy in the head
and the words are jagged
oversized and gawky
like the hum of water
or flow of blood through the ear drum

Inside the feet rocks amass
On the lips, in the lungs
Bubbles dilate and contract 
And push out the heightened nerve voltage

The image flickers with a million dots
On the screen of simple shades
Silhouettes dance as in aged photographs
In frames the past is obliterated
Wrapped up in brain spheres

It’s hard, too hard
To rupture walls and chains
While it bursts through arteries and veins
Capillaries; sweat secretes
Which dissolves and washes away the body

The paralyzing sound of opportunity
And turmoil of chaos
While falling like a paper wrapper
Losing its fortitude in concrete crevices

When it’s hard on the mind
It’s hard for the words on the tongue
Among salivary glands
Like the sound of the TV without a program on
Sometimes, the universe perishes just then, in the eyes

Photo Workshop

Sleepless

Edges

Underwater Cities

A Hand In The Jungle
Turning the pedals
Glacial while melting white
Gushing down the cheeks and hands
The wheels keep gyrating
I drive and persist
Alight to oblivion
Alabaster footsteps and letters of direction
New York or suburban concrete
A scheme in grey-white
Smirks from the window panesWhile glances are squandered

In a dream world this promise subsists
Somewhere under the covers
White as white on roof tops
As white in eye sockets
As white in the skull
As white when a glance slides
Above neon temples
Stuck in concrete crux